Susret sa teleskopom - Svet fizike
Svet fizike

Susret sa teleskopom

by on Sep.02, 2015, under iz ugla Prof. dr Branislava Čabrića

 

 

galaksija

Fotografija iz galerije Astronomske opservatorije PMF-a u Kragujevcu

 

 

Susret sa teleskopom je kvalitativno nov moment u obrazovanju. Na primer, ko jednom vidi raspored Galilejevih satelita oko Jupitera, može reći da ima nešto što će biti trajno znanje i upečatljiva slika. Iskustvo kazuje da se na taj način, pre ili kasnije, pale kod pojedinaca, u ranoj mladosti, uobrazilje i podstiče entuzijazam koji kroz deceniju ili dve može razgoreti naučničku kreativnost.

 

Od pre tridesetak godina u Kragujevcu postoji i radi opservatorija, koliko znamo prva te vrste u centralnom delu Srbije. Osnovala ju je grupa entuzijasta fizičara i astronoma amatera okupljena na Prirodno-matematičkom fakultetu Kragujevačkog univerziteta (V. Babović, B. Čabrić, D. Todorović, V. Ristić i dr). Mala svečanost otvaranja Opservatorije bila je praćena tada, u jesen 1986. godine, prigodnim ceremonijalom “krštenja”: nazvana je Belerofont, po mitskom helenskom heroju. (βελλεροφόντης, helenski mitski heroj, čije podvige opisuje i sam Homer. Usmrtio je čudovište Himeru, jašući na krilatom konju Pegazu. Izvršio je i druga junačka dela. Da navedemo i ono što nam u ovoj lepoj simbolici ne ide u prilog: gordi Belerofont je pokušao da na Pegazu uzleti do Olimpa, ali je po Zevsovoj volji pao u trnje, oslepeo i obogaljio se.)

Centralna vrednost opservatorije je Karl-Cajsov teleskop. Navedimo osnovne karakteristike tog instrumenta. Prečnik otvora ogledala iznosi 15 cm. Ekvivalentna žižna dužina je 2,25 m. Poseduje okularski sistem revolverskog tipa, s pet okulara koji daju uvećanje od 56 do 375 puta (uz mogućnost montiranja i jednog Barlovljevog sočiva). Pri najmanjem uvećanju vidno polje iznosi 37′, dok je pri maksimalnom uvećanju oko 7′. Sistem pripada klasi meniskus-Kasegren reflektora. Teorijski, ovim teleskopom je moguće detektovati objekte 12. prividne zvezdane veličine (tj. oko šest veličina preko mogućnosti ljudskog oka). U kompletu se nalazi i odgovarajuća astrokamera, kao i filter za posmatranje Sunca i nekoliko okularskih filtera.

Teleskop je smešten u kućici na ravnom krovu Instituta za fiziku. (Kao što se zna, grad nije najbolje mesto za lociranje teleskopa. Zasad, nemamo bolje rešenje. Napadno ulično svetlo daje primetno optičko zagađenje (svetlosni fon). Takođe, gradski smog Kragujevca nije od onih minimalnih.)  To je prostorija duga 3,5 m, široka 2,5 m i visoka 2m. Pokretni krov je realizovan pomoću valjkastih ležajeva koji se opiru na dve gvozdene šine. Može se pomerati iz centralnog položaja na jednu ili drugu stranu duž pravca severoistok-jugozapad (uslov kojem su veše kumovali arhitekte nego astronomi!). Ograničavajući faktor pri gradnji prostorije bila su veoma skromna finanijska sredstva. Ipak, teleskopska kućica ovog tipa pokazala se kao dovoljno funkcionalna.

Do sada je opservatorija korišćena za stručni i pedagoški rad, na četiri načina. Uslovno govoreći, ta podela bi ovako izgledala.

  1. Stručni i istraživački rad iz optike i astronomije.

Teleskop koristimo kao sredstvo koje omogućava interdisciplinarne zahvate u prirodnim naukama. Primer takve delatnosti je naš pristup Remerovom metodu merenja brzine svetlosti. Ispostavilo se da astronomskoj metodici rada nikad nije dosta novih fizičkih razjašnjenja. Postojanje opservatorije vidimo i kao embrion neke buduće astrofizike na fakultetu. Da sve ovo brže krene napred, oseća se nedostatak profesionalnog astronomskog kadra; saradnja sa srodnim institucijama u Srbiji i šire pomoći će u tom smislu. (Sa zadovoljstvom ističemo da nam je Astronomsko društvo “Ruđer Bošković” na početku dosta pomoglo. Želimo da se ti kontakti intenziviraju. Posebno naglašavamo trud A. Tomića i njegovih saradnika. Pomoć u obuci svesrdno su dali i astronomi iz Beograda, pre svih A. Tomić, J. Miloradov-Turin i M. Jeličić)

  1. Studentske vežbe i diplomski radovi.

Teleskop je skoro idealan instrument za elegantno izvođenje na desetine sadržajnih vežbi univerzitetskog nivoa. Tu spada određivanje nekih parametara Sunčevog sistema, geofizičkih karakteristika naše planete, nekih zanimljivosti zvezdanih sistema, brzine svetlosti, fotometrijskih veličina, osobina atmosfere, pravljenje odgovarajućih kompjuterskih programa i dr. Više studenata je do sada uradilo svoje diplomske radove interesujući se za osmatranje Sunca, za astrofotografiju i slično, ili prosto za teleskop kao takav.

  1. Prigodne demonstracije za srednjoškolsku omladinu i mladež.

Na nekim smerovima pojedinih srednjih škola sluša se i predmet astronomija. Nekoliko generacija đaka do sada je u tom smislu koristilo kapacitete Belerofonta. Susret sa teleskopom je kvalitativno nov moment u obrazovanju. Na primer, ko jednom vidi raspored Galilejevih satelita oko Jupitera, može reći da ima nešto što će biti trajno znanje i upečatljiva slika.

  1. Teleskop za osnovce.

U Belerofont dolaze ekskurzije osnovaca, da pogledaju Mesečeve kratere (obavezno uz uzvike iznenađenja), Saturnov prsten (uz opis šta su primetili) ili pege na Suncu i sl. Iskustvo kazuje da se na taj način, pre ili kasnije, pale kod pojedinaca, u ranoj mladosti, uobrazilje i podstiče entuzijazam koji kroz deceniju ili dve može razgoreti naučničku kreativnost. Nikad nismo sigurni da će podsticaji te vrste biti bitni, ali znamo da moraju postojati i da bez njih teško može da se govori o budućnosti znanja.

Pored toga, treba računati i sa perspektivom da Belerofont jednog dana bude jednim delom i Narodna opservatorija za ovaj deo Srbije. Naime, poznata je činjenica da mnogi obični ljudi, raznih zanimanja, pokazuju (teško definisan) senzibilitet u vezi sa potrebom da pogledaju u nebo. Astronomija je uvek nešto još, što rezonira sa prirodom čoveka. Kad kažemo, na primer, da ovog momenta u naše oko stiže svetlost koja je krenula pre milion godina, to izaziva skoro etički efekt. Suočavamo se sa onim što je jedan srpski filozof zvao: nemoralnost besmrtnosti.

Ne slučajno u jednoj našoj komunikaciji sa građanstvom je, između ostalog pisalo:

“Dođite u Opservatoriju: pogledajte Sunce i na njemu znamenite pege (trebalo bi o tome da znate bar onoliko koliko je pre trista godina znao veliki Galilej); pogledajte Mesec i kratere na njemu – tamo je More Spokojstva (i More Izobilja); Posmatrajte maglinu Andromeda – to je cela jedna galaktika, susedni svet, možda ćete se baš tog trena dvogledati sa sabratom iz Svemira (koji je takođe nespokojan što cene rast);…. A naći ćete i nešto što samo vi vidite, jer vidiku nema kraja. Napustite kancelariju, kafić, svađu, dosadu, inflaciju, ubijte svoju Himeru (glava lava, telo koze, rep zmije – i vatru bljuje) i pola sata gledajte odakle smo pali i gde nam je mesto. Nebo nad Kragujevcem se otvorilo! Možda ćete posle toga nekom nešto oprostiti. Možda će izroniti druge šanse. Kome zaklecaju kolena od nepojamnog Prostora postaje bolji; slabost od nanosa Vremena oplemenjuje. Ljudska mera se kroji u Svemiru….”

 

Ulagalo se u Opservatoriju malo i sporo, ali nikako ne nimalo. Krajem devedestih došlo je do renoviranja Opservatorije. Zaslugom tadašnjeg dekana R. Žikića, napravljena je nova, solidnija prostorija na krovu Instituta za fiziku, u okviru celovitog programa nadgradnje zgrade fizike. Pred Opservatorijom javila se i prostrana učionica pogodna za prijem posetilaca, prigodna predavanja i sl. Renoviranu Opservatoriju svečano je otvorio 14. aprila 2000. godine, na Dan fakulteta, dekan M. Petrović. Aktuelna fakultetska administracija dekana S. Trifunovića investirala je u kupovinu jedne rezervne teleskopske cevi i nabavila adekvatan kompjuter, kao i jednu solidnu Web kameru koju su članovi Opservatorije prepravili za astronomske svrhe. Internet je stigao u Opservatoriju (http://physics.kg.ac.rs/fizika/astronomija/index.htm ).

Na stručnom planu, tim okupljen oko Opservatorije napravio je dosad nekoliko zanimljivih prodora. Tu spadaju razjašnjenja u vezi sa Remerovim metodom merenja brzine svetlosti, osmatranja Sunčeve aktivnosti, fotografisanja kometa, Sunčevih pega, maglina i pomračenja Meseca i Sunca.

 

Literatura

  1. Babović, V., Čabrić, B., Belerofont opservatorija u Kragujevcu, Vasiona, XL, br. 3-4 (1992), str. 74.
  2. Godišnji izveštaj, Prirodno-matematički fakultet, Kragujevac, 2005., str. 55.

Cabric

 

 

 

 

Prof. dr Branislav Čabrić

Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu

 

branko.cabric@gmail.com

 

 

 

 

 

Share

Leave a Reply

Looking for something?

Use the form below to search the site:

Still not finding what you're looking for? Drop a comment on a post or contact us so we can take care of it!

preporučite nas

Share