Tajna velikog ćutanja kosmičkih civilizacija - Svet fizike
Svet fizike

Tajna velikog ćutanja kosmičkih civilizacija

by on Oct.13, 2015, under iz ugla Prof. dr Branislava Čabrića

 

_sp-vanzemaljci-izbegavaju

 

 

Koliko međusobno komunicirajućih civilizacija ima danas u našoj Galaksiji? Odgovor na ovo pitanje veoma je važan za strategiju programa potrage za njima, a odgovorom se bavi jednačina koju je Frenk Drejk formulisao 1961. godine. Na osnovu ove jednačine,  Drejk i Sagan su procenili njihov broj na jedan milion. Da li je to objektivno?

 

Kada čovek pogleda u zvezdama osuto noćno nebo, ponekad se zapita da li smo mi sami. Da li postoje i druge civilizacije, braća po razumu koja bi želela da uspostave vezu sa nama? Danas, ovo je pitanje astronoma, sanjara, pesnika i onih koji maštaju gledajući ka zvezdama, ali pre četiri veka, Đordano Bruno bio je spaljen na trgu Pjaca dei fjori u Rimu izmeću ostalih „grehova“ i zato što je propovedao postojanje mnoštva naseljenih svetova.

Koliko međusobno komunicirajućih civilizacija ima danas u našoj Galaksiji? Odgovor na ovo pitanje veoma je važan za strategiju programa potrage SETI (akronim od Search for Extra Terrestrial Inteligence – potraga za vanzemaljskom inteligencijom) za njima, a odgovorom se bavi jednačina koju je Frenk Drejk formulisao 1961. godine. Ona je posebno zanimljiva zato što predstavlja analizu činilaca koji određuju broj ovakvih vanzemaljskih društava. Drejkova jednačina je: N = N* fp ne fl fi fc fL. Ovde N* predstavlja broj zvezda u galaksiji Mlečni put, a tekuće procene su da ih je oko 100 milijardi. Deo ovih zvezda koje imaju planetarne sisteme označen je sa fp, a procene su 20% do 50%. Broj planeta po zvezdi sa planetarnim sistemom, koje mogu da podrže život predstavljen je faktorom ne, čija je vrednost od 1 do 5. Sa fl dat je deo planeta koje mogu da podrže život gde se on stvarno i razvio. To je jedan od kritičnih faktora pošto sadašnje pretpostavke idu od 100% (gde život može da se razvije, razviće se) do blizu 0%. Sledeći koeficijent, fi, deo je od planeta na kojima ima života gde je on postao razuman. I za njega predlozi idu od 100% (razum je takva prednost za preživljavanje da će se sigurno razviti) do blizu 0%. Koliki procenat inteligentnih društava ima mogućnosti i želju za komunikacijom? Odgovor na ovo pitanje opisuje veličina fc, a predviđa se da je takvih civilizacija 10–20%. Među kritične faktore spada i fL koji opisuje period postojanja planete u toku koga komunicirajuće civilizacije opstaju. Ako uzmemo Zemlju kao primer, očekivano vreme života Sunca i naše planete je, grubo, 10 milijardi godina. Mi komuniciramo radio-talasima manje od 100 godina. Koliko će trajati naša civilizacija? Da li ćemo se uništiti u bliskoj budućnosti ili ćemo rešiti naše probleme i trajati hiljadama godina? Ako nestanemo sutra, odgovor je 1/100.000.000. Ako preživimo 10.000 godina, odgovor će biti 1/1.000.000. Kada se svi ovi faktori pomnože, dobijamo N, broj komunicirajućih civilizacija u našoj Galaksiji. Na osnovu ove jednačine, Drejk i Sagan su procenili njihov broj na jedan milion. Da li je to objektivno?

Legende sovjetske astronomije Josif Šklovski, Dimitrij Martinov i Nikolaj Kardašev 1964. godine vrše podelu vanzemaljskih civilizacija na tri tipa: One koje gospodare svojom planetom (tip III). To su civilizacije sa nivoom razvoja sličnim našem. Njihova potreba za energijom je reda veličine 10+20 erg/s. Tip II su civilizacije koje kontrolišu energiju koju zrači njihova zvezda. Potreba za energijom u sekundi ravna je energiji koju zrači Sunce (4 × 10+33 erg/s). Tragovi se mogu primetiti do 10 miliona svetlosnih godina. Civilizacije koje koriste energiju svoje galaksije i kreću se po njoj, predstavljaju prvi tip. Njihove energetske potrebe su oko 10+44 erg/s, a tragovi mogu da se zapaze do 10 milijardi svetlosnih godina.

S obzirom da su u pitanju hiljade pa i milioni naseljenih svetova, Đuzepe Kokoni i Filip Morison 1959. zagovaraju potragu za vanzemaljskim civilizacijama radio-astronomskim metodama. Važniji događaji koji slede su: 1960 – Frenk Drejk započinje projekat OZMA, prvu potragu za vanzemaljskom inteligencijom. Dve zvezde sunčevog tipa, Tau Ceti (11,9 svetlosnih godina od Zemlje) i Epsilon Eridani (10,7 svetlosnih godina) su posmatrane tokom dve nedelje sa Nacionalne radio-astronomske opservatorije u Zapadnoj Virdžiniji; 1972 – „Pionir“ 10 i 11 poslati sa pločama na kojima je poruka braći po razumu koja ih jednom nađu; 1974 – Drejk i Oliver su sa 300-metarskog radio-teleskopa u Aresibou u Portoriku, poslali radio-poruku prema globularnom jatu M13 u sazvežđu Herkula. Ono je udaljeno 23.000 svetlosnih godina i sadrži gotovo 30.000 zvezda. Signal je tako podešen da kada tamo stigne, zbog rasipanja, bude toliko širok da ozrači sve zvezde u jatu. Ovaj čin bio je umnogome simboličan, ali pošto će eventualni odgovor stići posle 46.000 godina, ipak je pobudio veliku pažnju; 1977 – „Vojadžer“ 1 i 2 poslati su u kosmos sa diskovima na kojima su zabeleženi zvuci sa planete Zemlje, između ostalog i pozdravna poruka predsednika Tita vanzemaljcima; 1982 – Na Generalnoj skupštini Međunarodne astronomske unije, osnovana je Komisija posvećena potrazi za vanzemaljskim životom; 1996 – Američki predsednik Bil Klinton objavio je na konferenciji za štampu da su američki naučnici otkrili u meteoritu ALH8001 koji je nađen na Antarktiku a utvrđeno je da je došao sa Marsa, fosilizovane tragove života, potekle sa ove planete. Rasprava da li je to lažna uzbuna ili ne, traje i danas.

Bliska budućnost doneće astronomima nove mogućnosti za potragu za razumom izvan naše planete. Do 2016. treba da bude završen Veliki evropski teleskop (VET) od 42 m, za područje talasnih dužina od 0,4 do 21 μm. Amerikanci će sa Kanađanima do 2018. napraviti 30-metarski teleskop, a sa Australijancima iste godine treba da bude otvoren Džinovski Magelanov teleskop od 24,5 m. Teleskop od 42 m omogućiće dobijanje fotografija egzoplaneta u nastanjivim zonama, proučavanje karakteristika njihovih atmosfera i traganje za znacima života.

Astronomi planiraju i niz veoma zanimljivih kosmičkih misija. Na primer, oko 2015. planiran je EHO Mars sa roverom za egzobiološka istraživanja, koji treba da odgovori na pitanje: Da li je život postojao ili postoji na Marsu? TANDEM će posetiti Saturnove mesece Titan i Encelad, a jedan od ciljeva jeste i to da se vidi da li postoje uslovi za život i njegovi eventualni trgovi. U okviru misije LAPLAS, 3 kosmička broda naći će se u Jovijanskom sistemu gde će izvoditi koordinisana posmatranja. Jedan od njih biće u cirkumpolarnoj orbiti oko Evrope, na koju će spustiti lender i penetrator koji će istraživati njenu unutrašnju strukturu i sastav i pokušati da odgovori na pitanje: Da li postoje uslovi za život i da li on postoji ili je postojao?

Verovatno među nebrojenim galaksijama u Univerzumu, neke od onih kipte razumnim životom, ali rastojanja do njih su tolika da je mogućnost komunikacija ograničenih brzinom svetlosti samo teorijska. Odgovor na našu poruku najbližoj, Andromedi, čekali bismo 4 miliona godina. Može se pretpostaviti i da ima mnogo civilizacija tipa II i III bez ikakvog interesa za komunikaciju sa nama iz različitih razloga (Hipoteza ZOO parka gde smo mi u kavezu). Možda ima drugih civilizacija oko nas ali one žive relativno kratko. Većina postaju tip I i ne razvijaju se dalje. Na kraju, moguće je i da smo sami u našoj Galaksiji. Da smo prvi i da će naši potomci, ako se prethodno ne uništimo, krenuti od zvezde do zvezde i postati gospodari Galaksije, pri čemu na tom putu mogu i da ne naiđu na suparnika.

 

IZ SVOG DVORIŠTAAstronomija se razlikuje od drugih nauka po tome što se pored ne tako brojnih profesionalnih astronoma, oslanja i na „vojsku“ astronoma amatera. Čovek i bez studija astronomije može da uđe u istoriju ove nauke, dok se, recimo, amatersko bavljenje medicinom smatra nadrilekarstvom. Na primer, Viljem Heršel, čovek koji je otkrio planetu Uran, prvu koja nije bila poznata starim narodima, bio je po profesiji muzičar, orguljaš u crkvi u engleskom gradu Batu. Novu planetu otkrio je iz svoga dvorišta, teleskopom koji je sam konstruisao. Ima mnogo sličnih slučajeva. Amateri su otkrivali nove komete i male planete

 

PRADOKSZanimljiv primer kako je neko ušao u istoriju ove nauke a sa njom nema nikakve veze je i sam nobelovac Enriko Fermi. U jednoj prilici, 1950. godine, kada su okupljeni raspravljali koliko tehnoloških civilizacija ima u našoj Galaksiji, pretpostavljajući, s obzirom na njenu starost, da su u pitanju hiljade pa i milioni naseljenih svetova, Enriko Fermi upitao je prisutne „Gde su oni?“, kada ih toliko ima. Ovo pitanje je razlog što se nepostojanje znakova postojanja makar jedne civilizacije izvan Zemlje naziva Fermijev paradoks. Neki su ga nazvali i Veliko ćutanje ili Astrosociološki paradoks.

 

OGROMNA ŠUMAJoš u XIX veku bilo je nekoliko predloga za pokušaj uspostavljanja veze sa vanzemaljskim civilizacijama. Tako je čuveni matematičar Karl Fridrih Gaus, koji se interesovao i za astronomiju, predložio 1830, da se u Sibiru napravi ogromna šuma u obliku pravouglog trougla sa tri kvadrata na njegovim stranama, da bi vanzemaljci videli da znamo Pitagorinu teoremu.

 

 

Referenca

  1. Dimitrijevi, M., Tajna velikog ćutanja kosmičkih civilizacija, u: ANALI Ogranka SANU u Novom Sadu, Broj 5 za 2009., SANU, Ogranak u Novom Sadu, Novi Sad, 2010., str. 17.

http://www.ogranak.sanu.ac.rs/NoveKnjige.aspx?arg=15, (Tribina)

Cabric

 

 

 

 

Prof. dr Branislav Čabrić

Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu

 

branko.cabric@gmail.com

Share

Leave a Reply

Looking for something?

Use the form below to search the site:

Still not finding what you're looking for? Drop a comment on a post or contact us so we can take care of it!

preporučite nas

Share